O autoru i kontekstu romana

Šifra Solomon prvi je roman Maj Đaa (麦家), jednog od najistaknutijih savremenih kineskih pisaca. Roman je u Kini objavljen 2002. godine, a nakon što je preveden na engleski jezik postao je svetski bestseler. Ovo je piscu velikom brzinom donelo slavu i popularnost i van granica Kine. I kasniji romani ovog autora doživeli su uspeh i prodati su u više miliona primeraka, zbog čega je postao najplaćeniji kineski pisac. Gotovo svi njegovi romani pretočeni su u serije ili filmove za koje je Maj Đa većinom sam napisao scenarije. Dobitnik je najznačajnijih književnih nagrada u Kini, uključujući i prestižnu nagradu Mao Dun za roman U tami.

Maj Đa se smatra začetnikom kineskog špijunskog romana. Stvorio je jedinstveni žanr koji kombinuje istorijske činjenice, dramu, matematičke zagonetke, elemente špijunaže, kriminala i kriptografije. Kao dete, bio je izolovan i povučen, pa je slobodno vreme provodio pišući dnevnik. Kasnije, skoro dve decenije radio je za Kinesku obaveštajnu službu. Tamo je profesionalno sarađivao sa obaveštajcima i iz prve ruke spoznao tajne špijunskog života. Upravo ta iskustva utkao je i u ovaj roman kroz koji nam ne dešifruje samo kodove već i delove svoje ličnosti koje pripisuje glavnom junaku.

Roman koji menja špijunski žanr

Roman Šifra Solomon je izuzetno dobro napisan, nekonvencionalni špijunski roman preveden na 33 svetska jezika. Kombinuje književnu sofisticiranost i uglađeni stil uz komercijalnu formu. Pisan je u postmodernističkom stilu, a obiluje metafikcijskim preokretima. Roman ima 318 strana i podeljen je na šest celina. Te celine su: Na početku, Skidanje tereta, Prvi okret, Drugi preokret, Na kraju kao i Beležnica Žunga Đindžena.

Iako po svojoj suštini spada u kategoriju špijunskih romana, on nije ono što bi većina čitalaca očekivala od dela ove vrste. U njemu nema nasilja niti uzbudljivih scena, a jedino što podseća na tehnološki napredne špijunske sprave je upravo ljudski mozak. Ovo nije triler, već biografija kriptografskog genija i analiza tanke granice između ludila i genijalnosti. Ipak, ono što doprinosi stvaranju mistične atmosfere je to što pisac često za nazive država, mesta i institucija koristi slovne oznake, pa tako imamo Iks državu, B provinciju, A grad ili N univerzitet. Pisac se najviše fokusira na ljudske sudbine i istražuje korene ljudskosti. Umesto očekivane akcije, uzbuđenja i napetosti, čitalac dobija detaljan uvid u psihologizaciju likova, pre svega glavnog junaka Žunga Đindžena.

Struktura romana i stil pisanja

Kroz roman autor vešto menja narativ, pa je deo romana pisan u trećem, a deo u prvom licu. Delo je koncipirano tako da prva četiri poglavlja predstavljaju knjigu o životu i sudbini izuzetno nadarenog, ali i neobičnog Žunga Đindžena, dok u petom delu, napisanom u prvom licu, slede objašnjenja novinara, navodnog autora te knjige. Poslednji deo čini nekoliko strana izdvojenih iz jedne od beležnica Žunga Đindžena od kojih se nije razdvajao. U romanu se pojavljuju i delovi intervjua koje je novinar dobio od Đindženovih bliskih poznanika. Pisac uvođenjem više gledišta različitih ljudi omogućava bolje i potpunije sagledavanje događaja, a prvenstveno unutrašnje prirode glavnog junaka koji je istovremeno inteligentan i ranjiv. Iako je on verovatno jedan od najvećih umova svog vremena, samo jedan udarac biće dovoljan da ga razbije na hiljade delića.

Od siročeta do kriptografa

Prilično iscrpan uvod, neuobičajeno dug za ovakve romane, upoznaje nas sa likovima i događajima koji prethode glavnoj radnji. Priča počinje krajem devetnaestog veka opisima predaka i rođaka Žunga Đindžena, a završava se krajem dvadesetog veka, kada novinar završava svoj roman o ovom liku. Pošto je Žung Đindžen po samom rođenju ostao siroče, brigu o njemu preuzeo je stariji gospodin američkog porekla koji je na imanju porodice Žung proveo većinu svog života. Nakon njegove smrti u svoju porodicu ga prima rođak Mladi Lili, rektor N univerziteta. On vrlo brzo uočava dečakov neverovatan talenat i omogućava mu školovanje koje, zahvaljujući svojoj inteligenciji, završava daleko brže nego što je uobičajeno.

Na univerzitetu se povezao sa profesorom Lisejvičem, koji mu je ubrzo postao blizak prijatelj sa kojim je svakodnevno radio na rešavanju naučnih problema. Ubrzo nakon iznenadnog odlaska profesora Lisejviča da radi za Iks zemlju, Žung Đindžen biva regrutovan u jedinicu 701, tajni odsek Kineske obaveštajne službe. Tamo radi na dešifrovanju kodova za koje se kasnije saznaje da ih je upravo Lisejvič sastavljao.

Roman Šifra Solomon – kineski kontekst i društvena kritika

Iako to nije glavna tema romana, u pozadini događaja uočavamo elemente kineske tradicije kao i društvene prilike tog doba. U romanu se pominje tumačenja snova, koje u Kini ima dugu istoriju, lečenje čajem od kruškinog cveta, ali isto tako, pisac se dotiče i prelomnih istorijskih događaja poput Kulturne revolucije i slepe odanosti državi. Žung Đindženov rad na dešifrovanju podseća na posao komunističkog birokrate, a opis boravka u jedinici 701, gde čovek gubi svaku privatnost i slobodu, može se protumačiti kao kritika života u vreme Kulturne revolucije.

O prevodu i naslovu

Knjigu je na srpski sa engleskog jezika preveo Srđan Krstić. Prevod je dobro odrađen i verno prenosi duh života u Kini prošlog veka, a kineski termini su adekvatno transkribovani na naš jezik. Jedina zamerka tiče se naziva romana. On je u originalu nazvan Jie mi (解密) što bi u bukvalnom prevodu značilo dešifrovanje. Na engleski je preveden kao Decoded, što odgovara originalu, ali na našem jeziku nazvan je Šifra Solomon. Međutim, ni kroz čitanje, a ni nakon istraživanja ne dolazi se do jasnog zaključka zašto je prevodilac izabrao baš takav naziv.

Zaključak

Šifra Solomon je definitivno roman koji od početka do kraja drži pažnju, ali ono što donekle može predstavljati razočarenje je nedostatak upečatljivijeg raspleta, kao i očekivani srećan kraj. Ipak nakon čitanja ostaje jak utisak da je nemoguće prodreti u ljudski mozak i da je čovek zapravo jedini kôd koji je nemoguće dešifrovati.

Zanima te više o kineskoj književnosti?
Poseti sekciju bloga posvećenu kineskoj književnosti i mitologiji:
👉 Kineska književnost i mitologija