Da li ste nekada čuli neku reč toliko puta zaredom da je potpuno izgubila smisao? Sada zamislite da postoji ceo jedan tekst, i to potpuno smislen, u kojem se svaka pojedinačna reč izgovara gotovo identično. Kada se istražuju zanimljivosti o kineskom jeziku, jedna priča se uvek posebno izdvaja. To je priča o pesniku Šiju koji je voleo da jede lavove. Ovaj tekst je istovremeno i genijalna lingvistička šala i najbolji dokaz zašto je ovaj jezik toliko fascinantan, a ujedno i odgovor na večita pitanja početnika: Kako Kinezi uopšte razumeju jedni druge? i Da li je kineski najteži jezik.
Tajna kineskih homofona: Jedan slog, sto značenja
Da bismo razumeli kako je ova priča uopšte moguća, prvo se moramo upoznamo sa pojmom homofoni. Homofoni, odnosno reči koje se isto izgovaraju, veoma su česta pojava u kineskom jeziku. Ovo je posledica toga što u kineskom postoji samo oko 400 različitih slogova, pa se iste reči koriste da označe različite stvari, a pojedini slogovi imaju i preko 100 različitih značenja.
U praksi, homofoni u kineskom funkcionišu na dva načina:
- Isti pinyin, različiti tonovi:
Postoje slogovi čiji je pinyin (latinična transkripcija karaktera) isti, ali imaju različite tonove. Najbolji primer za to su reči 问 (wèn) – pitati i 吻 (wěn) – poljubiti. Početnicima ovo zvuči potpuno isto, ali moramo da vodimo računa o tonovima kako greškom ne bismo rekli nešto sasvim drugačije od onoga što smo zamislili (i uvalili se u neprijatnu situaciju!). Kod ovih primera, dovoljno je dobro poznavanje tonova i lako ćemo prepoznati o kojoj se reči radi.
- Identičan i pinyin i ton:
Takođe ima dosta primera gde su i ton i pinyin potpuno identični. Pogledajte reči 十 (shí) – deset i 石 (shí) – kamen, stena. Kod ovakvih primera, izgovor i poznavanje tonova nam ne pomaže, moramo na osnovu konteksta da zaključimo šta je sagovornik hteo da kaže.
Naravno, spas leži u kineskom pismu. Svaki slog ima različit karakter, pa je kod čitanja sasvim jasno o kojoj reči se radi. A da pinyin nikada ne bi mogao da zameni karaktere, najbolje je dokazao jedan lingvista u 20. veku.
Pesnik Ši u kamenoj pećini
Lingvista po imenu Džao Juenren (赵元任) želeo je da demonstrira zašto je kinesko pismo nezamenljivo. Napisao je pesmu od 92 sloga gde se bukvalno svaki slog izgovara kao shi samo sa različitim tonovima.
Ako biste ovu priču čitali na latinici (pinyinu) bez tonskih oznaka, videli biste samo: „shi shi shi shi shi…“ i tekst bi bio apsolutno nerazumljiv. Međutim, kada se napiše karakterima, pred nama se odvija čitava priča o pesniku, kamenoj pećini i deset lavova.
Evo kako ta priča izgleda u originalu, kako se izgovara i šta zapravo znači:
Originalni tekst na kineskom (Karakteri)
《施氏食狮史》
石室诗士施氏，嗜狮，誓食十狮。
氏时时适市视狮。
十时，适十狮适市。
是时，适施氏适市。
氏视是十狮, 恃矢势，使是十狮逝世。
氏拾是十狮尸，适石室。
石室湿，氏使侍拭石室。
石室拭，氏始试食是十狮。
食时，始识是十狮尸，实十石狮尸。
试释是事。
Transkripcija (Pinyin sa tonovima)
«Shī Shì shí shī shǐ»
Shíshì shīshì Shī Shì, shì shī, shì shí shí shī.
Shì shíshí shì shì shì shī.
Shí shí, shì shí shī shì shì.
Shì shí, shì Shī Shì shì shì.
Shì shì shì shí shī, shì shǐ shì, shǐ shì shí shī shìshì.
Shì shí shì shí shī shī, shì shíshì.
Shíshì shī, Shì shǐ shì shì shíshì.
Shíshì shì, Shì shǐ shì shí shì shí shī.
Shí shí, shǐ shí shì shí shī shī, shí shí shí shī shī.
Shì shì shì shì.
Prevod na srpski
«Priča o pesniku Šiju koji je jeo lavove»
U kamenoj pećini živeo je pesnik po imenu Ši, koji je voleo da jede lavove i obećao je da će ih pojesti deset.
Često je odlazio na pijacu da traži lavove.
Tačno u deset sati, deset lavova je stiglo na pijacu.
U tom istom trenutku, na pijacu je stigao i pesnik Ši.
Video je tih deset lavova i uzdajući se u svoje strele, učinio je da deset lavova napusti ovaj svet (ubio ih je).
Ši je pokupio tela ovih deset lavova i odneo ih u svoju kamenu pećinu.
Kamena pećina je bila vlažna, pa je naredio slugama da je obrišu.
Kada je pećina bila obrisana, Ši je tek tada pokušao da pojede onih deset lavova.
Dok je jeo, shvatio je da su tela ovih deset lavova zapravo tela deset kamenih lavova.
Pokušajte da objasnite ovu stvar.
Da li je kineski jezik zbog ovoga nemoguća misija?
Posle ovakvog primera, prirodno je da se zapitate: Kako onda iko progovori ovaj jezik?
U stvarnom, svakodnevnom životu Kinezi ne pričaju u ovako ekstremnim brzalicama. Oni kombinuju reči u višesložne fraze i oslanjaju se na kontekst. Ali ova priča nas uči nečemu veoma važnom. Kineski jezik se ne može učiti samo kroz slušanje i pinyin. Pravi ključ za razumevanje kineskog leži u njegovom pismu. Karakteri nisu nasumične žvrljotine, oni su vizuelni kodovi. Kada vidite karakter, vi tačno znate da li je u pitanju broj deset, kamen ili lav, bez obzira na to što zvuče slično. Zato je najveća greška početi sa učenjem kineskog tako što ćete nasumično bubati reči napamet. Kineski se uči razumevanjem njegove vizuelne logike i građenjem osnove, deo po deo.
Krenite od nule: Savladajte bazu bez straha
Ako su vas ove zanimljivosti o kineskom jeziku zaintrigirale i želite da zakoračite u ovaj fascinantni svet bez stresa i opterećenja, kreirala sam idealan prvi korak za vas!
Moj email program „Prvih 100 kineskih karaktera“ napravljen je upravo sa ciljem da početnicima na jednostavan i vizuelan način približi kinesko pismo. Poenta ovog programa nije puko bubanje karaktera napamet, već da kroz mesec dana vođenih lekcija savladate poteze, redosled poteza i celokupni sistem, tako da nakon toga možete pravilno da razumete i napišete bilo koji karakter.
Učite svojim tempom uz praktične vežbe i zanimljivosti koje će vam dokazati da kineski uopšte nije nemoguća misija, samo je potreban jasan sistem i stabilan prvi korak.
♦
♦
Ako ti se dopao ovaj tekst i želiš da naučiš još zanimljivih izraza, kineskih karaktera i priča o kulturi, zaprati Kineski sa Minom na Instagramu i nastavi da istražuješ sadržaj na blogu!