Iako kineski jezik ima potpuno drugačiji sistem pisanja od evropskih jezika, njegov izgovor se ipak moše zapisati i pomoću latiničnih slova. Sistem koji se za to koristi zove se pinyin (拼音, pīnyīn), i predstavlja prvi korak koji svaki učenik kineskog mora da savlada.

Kineski pinyin povezuje karaktere i njihov izgovor, što nam omogućava da čujemo i izgovorimo reč i pre nego što naučimo da prepoznamo njen karakter.

Šta je pinyin?

Reč pinyin doslovno znači spajanje glasova, a upravo to i radi. On spaja glasove kineskog jezika u slogove koje možemo čitati i izgovarati. Razvijen je 1950-ih godina kao standardni sistem fonetske transkripcije kineskog jezika i danas se koristi svuda: u školama, udžbenicima, rečnicima… Neophodan je strancima koji počinju da uče kineski, a koriste ga i kineska deca kada uče svoj jezik. Takođe, kada Kinezi kucaju na tastaturi ili telefonu, koriste pinyin i zatim biraju karakter koji žele da napišu.

Pinyin ne prevodi kineske karaktere, već samo pokazuje kako se izgovaraju.

Na primer:

• 你 → nǐ (ti)
• 好 → hǎo (dobro)
• 你好 → nǐ hǎo (zdravo)

Od čega se Pinyin sastoji?

Svaka kineska reč se sastoji od jednog ili više slogova. Svaki slog se gradi po istoj formuli:

inicijal + final (+ ton)

Na primer:

• m + a → ma
• h + ao → hao
• zh + ong → zhong

U savremenom mandarinskom postoji oko 400 osnovnih slogova koji nastaju kombinacijom inicijala i finala. Kada se na njih dodaju tonovi, broj različitih zvučnih kombinacija raste na približno 1300. Tonovi su takođe važan deo izgovora, ali u ovom tekstu ćemo se fokusirati na prva dva elementa (inicijale i finale), jer oni čine fonetsku osnovu kineskog jezika.

Inicijali (声母, shēngmǔ)

Inicijal je početni glas u slogu, obično suglasnik. Postoji 21 osnovni inicijal:

• b, p, m, f, d, t, n, l, g, k, h, j, q, x, z, c, s, zh, ch, sh, r, (y, w)

Neki se izgovaraju slično kao u srpskom (b, p, m, f, d,t, n, l, g, k, h..), ali mnogi imaju posebne karakteristike.

Nekoliko napomena:

1. j, q, x su palatalni glasovi — izgovaraju se sa jezikom bliže nepcu:

• j ≈ đ
• q ≈ ć
• x ≈ šj

2. zh, ch, sh su retrofleksni glasovi — jezik se povlači unazad:

• zh ≈ tvrdo dž
• ch ≈ č
• sh ≈ š

3. Glas r u kineskom je između našeg r i ž (npr. u reči rén 人 koja znači čovek).

Nulti inicijal

Kada slog nema pravi inicijal, kaže se da počinje nultim inicijalom. U takvim slučajevima slog fonetski počinje samoglasnikom (i, u, ü), ali se u pinyinu uvode određene izmene kako bi se olakšalo čitanje i pisanje.

Da slog ne bi počinjao direktno samoglasnikom, u pisanju se dodaje y ili w, ili se početni samoglasnik manja u ove grafeme:

• i → y
  ia → ya, ie → ye, iong → yong

• u → w
  ua → wa, uo → wo, uang → wang

• ü → yu
  ü → yu, üe → yue, üan → yuan

Zbog toga reči kao što su yī (一, jedan) ili wǒ (我, ja) izgledaju kao da počinju inicijalom, iako slog fonetski zapravo počinje samoglasnikom.

Važno je naglasiti:
Y i w u ovim slučajevima izgledaju kao inicijali, ali nisu pravi inicijali. Oni samo grafički obeležavaju slog da bi bio jasniji i čitljiviji.

Ovo pravilo jedna je od čestih nedoumica početnika, jer deluje kao da postoji više inicijala nego što zaista ima. Zapravo, ovo je samo pravopisna konvencija, dok zvučna struktura sloga ostaje ista.

Finali (韵母 yùnmǔ)

Final je završni deo sloga, koji sadrži samoglasnik ili kombinaciju samoglasnika i završni glas (n, ng).
U kineskom postoji 36 finala, koja se dele na:

• Proste: a, o, e, i, u, ü
• Složene: ai, ei, ao, ou, ia, ie, ua, uo, iao, iou, uai, uei, üe
• Nazalne: an, en, in, un, ün, ian, uan, üan, ang, eng, ong, ing, iang, iong, uang, ueng

Nekoliko napomena:

• Slovo ü se izgovara slično kao nemačko “ü”. Usne postavimo za “u”, jezik kao za “i”. Kada je u reči posle slova j, q i x piše se kao u, iako se izgovara kao ü. (npr. ju → jü, qu → qü, xu → xü)
• Final er (儿) ima poseban izgovor, sa laganim “r” koji se često spaja sa prethodnim slogom

Tonovi u kineskom jeziku

Kineski je tonski jezik, što znači da promena visine glasa može potpuno promeniti značenje reči, iako su sva slova ista. Standardni mandarinski ima četiri osnovna tona i neutralni ton.

• prvi ton je visok i ravan (npr. mā 妈, majka),
• drugi ton je uzlazni, kao kada postavljamo pitanje (má 麻, konoplja),
• treći ton je silazno-uzlazni (mǎ 马, konj),
• četvrti ton je silazni i oštar (mà 骂, grditi, psovati),
• dok neutralni ton (ma 吗, upitna rečca) ostaje neoznačen i blag.

Tonovi su suštinski deo izgovora, pogrešan ton može potpuno promeniti značenje reči. Iako u početku mogu delovati zahtevno, uz slušanje, ponavljanje i vežbu postaju prirodni deo govora.
O tonovima ćemo detaljnije govoriti u jednom od narednih tekstova, gde ćemo objasniti pravila kombinovanja tonova i načine vežbanja pravilnog izgovora.

Zašto je važno savladati kineski pinyin

Bez dobrog razumevanja pinyina teško je napraviti stvarni napredak u kineskom jeziku.
Pinyin omogućava da:

• pravilno čitamo i izgovaramo svaku novu reč
• lakše učimo kineske karaktere
• razumemo fonetsku logiku jezika, kako se zvuci kombinuju i zašto.

Kada jednom shvatite strukturu inicijala i finala, kineski prestaje da zvuči neuhvatljivo. Svaki slog ima svoje mesto i svoje pravilo, a ono što je nekad delovalo kao niz nepoznatih zvukova postaje sistem koji ima smisla.

Savet za učenje:
Ako želite praktičan prikaz inicijala i finala, možete besplatno preuzeti PDF vodič za pinyin na stranici Preuzimanja.

Zaključak

Pinyin je osnova kineske fonetike i prvi korak ka pravilnom izgovoru. On povezuje zvuk, značenje i karakter, i omogućava učeniku da od samog početka govori jasno i razumljivo. Kasnije, kada se na tu osnovu nadovežu tonovi i kineski karakteri, jezik postaje prirodniji i logičniji nego što na početku deluje.

Učenje kineskog počinje od zvuka, a pinyin je prvi korak! Na HSK 1 kursu prolazimo kroz kombinacije inicijala i finala, vežbamo izgovor i tonove, i gradimo čvrste temelje za dalje.
Istraži više o grupnim ili individualnim časovima, i pridruži se zajednici učenika koji zajedno otkrivaju kineski.

Za inspiraciju i dodatne materijale, poseti blog i prati Kineski sa Minom na Instagramu!